Постови

SHULAMAH

SHULAMAH Aitorea Žoldaskalija je visokoestetizovani parabiografski film o kazahstanskoj rep grupi Shulamah. Ova rags to riches, rise and fall priča svakako nije baš ovako išla u stvarnosti jer je vrlo jednostavna i u kalupu je takvih priča, ali Shulamah kao grupa postoji i njihova muzika se koristi u filmu, pa je logično naslutiti da je njima ovaj narativ u redu. Glavni junaci su tri druga iz malog kazahstanskog zagađenog odvratnog industrijskog mesta koji snimaju demo i odlaze u Almati. Taman kada deluje da su im sve lađe potonule, pod svoje ih uzima moćni, uspešni i bogati producent i od njih pravi boys band, koji je izgubio sirovost ali je dobio slavu. Ipak, slava nije rešenje za sva pitanja, kao što ona nije bila ni jedini razlog što su krenuli da se bave muzikom... Iako je moje poznavanje ruskog krajnje skromno a i ovde ga govore Kazasi, SHULAMAH je toliko vizuelno snažan film da moraju da ga pogledaju svi oni koje bilo šta od ovih elemenata zanima. Da bleneš u ekran kao tele u ša...
Постави коментар
Прикажи све

ИГЛА

Reprizirao sam film ИГЛА Rašida Nugmanaova. Ovaj otac modernog kazaškog filma delovao mi je interesantnije davnih dana na prvo gledanje jer mi je ova rokenrol odmetnička estetika tada delovala provokativnije u kontekstu nego danas. Ako je Viktor Tsoi u filmu ACCA na neki način učestvovao u izlasku Perestrojke na film, onda je Nugmanovu bilo lakše da novotalasovski prikaže društvo koje se raspada. E sad, ranije mi je ovaj sovjetski DEČKO KOJI OBEĆAVA delovao snažnije, i imao je taj neki vajb koji je nama u Jugoslaviji blizak, sa sve tim VHS semplovanjem filmske klasike i američkog šunda, sa rokenrolom u zvučnoj slici, s tim junacima koji nemaju mira, pripovedanjem koje je izrazito stilizovano i u neprekidnom poigravanju s realizmom. Međutim, sada mi u njemu ipak fali ta doza intelektualizma koju je DEČKO ipak imao. Nugmanov ide na energiju, ide na gnev koji može nesputano da se ispolji na margini. Međutim, na kraju ipak imam utisak da je pre svega on nesiguran u svom debiju šta želi i d...
Постави коментар
Прикажи све

GONKS GO BEAT

GONKS GO BEAT iz 1964. godine ima imidž kultnog naslova iz one so bad it's good kategorije koja meni nikada nije bila previše bliska niti je poznajem previše. Reč je o SF mjuziklu Roberta Hartford-Davisa u kom se parafrazira Romeo i Julija, kroz priču o vanzemaljcima koji na Zemlji budućnosti vide da postoje dve nacije mladih, oni koji vole rok i oni koji vole balade i nekako žele da reše rat i podelu između njih. U pogledu te podele na rokere i ljubitelje balada (tad još nema metala gde će se ispostaviti da muzičari koji piju najviše vole baladu), to bi se pre mnoglo smatrati podelom na rok i estradni pop u nekom žanrovskom smislu, i u tom pogledu ovaj film ne donosi mnogo poznatih bendova na ekran. Od osoba koje nastupaju jedino je Lulu, danas koliko-toliko poznato ime. Hartford-Davis pokušava da napravi celinu koja ima nekakvu priču, međutim, kao i u većini filmova ove vrste predložak se svodi na neki inicijalini podsticaj da se zapeva i zasvira i onda se potom ređaju muzičke nu...
Постави коментар
Прикажи све

IT'S ALL OVER TOWN

IT'S ALL OVER TOWN Douglasa Hickoxa je jedan od brojnih Swinging Sixties filmova u kojima se u labavoj dramskoj strukturi ređaju nastupi rokenrol pionira u ovom ili onom dijegetičkom kontekstu. Najdalje je u pogledu ove forme kao što znamo otišao Richard Lester i snimio je barem dva remek dela sa Beatlesima, gde je uspeo da ih i na filmu učini i pionirima i vrhuncem svog žanra. Hickoxov film je snimljen u studiju mahom, praktično nema neku smislenu dramsku strukturu i na neki način činjenica da on iole funkcioniše kao celina je na granici magije, i Hickoxove karakteristične rediteljske pismenosti gde prosto vibe, atmosfera i pokretne slike preuzmu primat u dramaturgiju u odnosu na logičke sklopove. Nažalost, ovde imamo niz bendova koji iz današnje vizure nisu previše važni, a oni koji su tu - zbog teškoća sa pravima - ne izvode svoj A-materijal. Otud navešću samo The Hollies i The Springfields (sa kojima je tada bila Dusty) kao imena koja bi privukla neke usputne ljubitelje muzike....
Постави коментар
Прикажи све

THE SECRET LIFE OF ARNOLD BAX

Arnold Bax je bio jedan od poslednjih velikih kompozitora britanskog romantizma. Njegova zaostavština je velikim delom sačuvana zahvaljujući Kenu Russellu koji je finansirao snimanje njegovih simfonija i praktično sva njegova dela su sačuvana na snimcima. Televizijski film o Arnoldu Baxu je bio za Russella lična misija pa je on i odigrao naslovnu ulogu. Secret Life kojim se u ovom filmu bavi Russell jesu ljubavne i erotske eskapade šezdesetpetogodišnjeg Baxa koji je u tom trenutku dvroski kompozitor, a uradio je i prvi filmski skor za Davida Leana. Međutim, pored višedecenijske ljubavnice, pijanistkinje Harriett Cohen, Bax juri sve što naiđe, pa tako i jednu mlađu pijanistkinju i jednu egzotično plesačicu sa kojom ulazi u specifičan fetišistički odnos. Ken Russell je odigrao Baxa vrlo ubedljivo a tokom snimanja se i oženio jednom od mlađih partnerki. U ovom isečku iz Baxovog života koji je krajnje intiman i u kom nema stvaralaštva, u kom su se njegova velika dela već desila i o njima s...
Постави коментар
Прикажи све

THE FALL OF THE LOUSE OF USHER: A GOTHIC TALE FOR THE 21st CENTURY

THE FALL OF THE LOUSE OF USHER: A GOTHIC TALE FOR THE 21st CENTURY je lo-fi film koji je po motivima priče Edgara Allana Poea snimio Ken Russell, u no budget uslovima, praktično u svojoj kući i okućnici. U tom pogledu, ovaj film ne možemo sada smestiti u njegov kanon u pogledu izraza jer - ako išta - on je imao ili tematske preokupacije, ili stilske preokupacije koje su ga gurale i ka margini i ka alternativi, ali nije bio deo neke improvizovane produkcije. Ken Russell nije izbegavao saradnju sa exploitation produkcijama, a nekad je exploitation s minimumom ličnog pečata ili skroz bez njega i radio. Međutim, ovo je nešto drugo, ovo su kinoamaterski uslovi i nešto što više liči na neki "garažni" film iz produkcije Milutina Petrovića ili na neku queer extravaganzu sa nekog festivala te vrste filma. Pa ipak, Ken Russell nije Milutin Petrović, pa i kad snima sam sa kamkorderom, uspeva da napravi nešto što liči na film Kena Russella mnogo više od mnogih. Ovde nema zvezda, ali imam...
Постави коментар
Прикажи све

LEVOTON TUHKIMO

LEVOTON TUHKIMO je nažalost u potpunosti promašen finski film o fenomenu grupe Dingo. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, Finska je proizvela jedan istinski fenomen - to je bend Hanoi Rocks koji je bio kratkog veka ali je praktično ispisao veoma bitne stranice mainstream hard rocka, hair metala i svega što je toga proizašlo tokom osamdesetih. Za bend koji se raspao 1985. godine, sa samo jednim albumom za američku major kuću, Hanoi Rocks su ostavili neverovatno dubok trag i nezapamćenu odanost figura kao što su Axl Rose, pre i iznad svih, ali i Dave Grohl i mnogi drugi. Mari Rantasila je snimila film o grupi Dingo, takođe finskoj grupi koja je svirala drugačiju muziku, moglo bi se reći da su bili nekakav finski Plavi orkestar ali su izgradili imidž po uzoru na Hanoi Rocks. Dok je tokom svog kratkotrajnog sjaja, Hanoi Rocks ispisivao svetsku istoriju rokenrola, Dingo je napravio ogromnu euforiju u finskoj i postao je fenomen ravan bitlmaniji. Mari Rantasila u centar priče stavlja...
Постави коментар
Прикажи све