THE FALL OF THE LOUSE OF USHER: A GOTHIC TALE FOR THE 21st CENTURY

THE FALL OF THE LOUSE OF USHER: A GOTHIC TALE FOR THE 21st CENTURY je lo-fi film koji je po motivima priče Edgara Allana Poea snimio Ken Russell, u no budget uslovima, praktično u svojoj kući i okućnici.

U tom pogledu, ovaj film ne možemo sada smestiti u njegov kanon u pogledu izraza jer - ako išta - on je imao ili tematske preokupacije, ili stilske preokupacije koje su ga gurale i ka margini i ka alternativi, ali nije bio deo neke improvizovane produkcije.

Ken Russell nije izbegavao saradnju sa exploitation produkcijama, a nekad je exploitation s minimumom ličnog pečata ili skroz bez njega i radio. Međutim, ovo je nešto drugo, ovo su kinoamaterski uslovi i nešto što više liči na neki "garažni" film iz produkcije Milutina Petrovića ili na neku queer extravaganzu sa nekog festivala te vrste filma.

Pa ipak, Ken Russell nije Milutin Petrović, pa i kad snima sam sa kamkorderom, uspeva da napravi nešto što liči na film Kena Russella mnogo više od mnogih. Ovde nema zvezda, ali imamo jednu poznatu ličnost - muzičar James Johston, poznat kao saradnik PJ Harvey, recimo, igra glavnu ulogu i zadužen je za neke numere. Russell je uz Nicholasa Roega bio zadužen za arty integraciju rok zvezda u filmove, a ovde mu je roker prilagođen produkciji.

Imajući u vidu karakter produkcije, Johnston se dosta pristojno snašao u glavnoj ulozi.

Russell ni u neuslovima ne odustaje od želje da provocira, šokira, i ponudi neko novo moderno čitanje klasike, spajajući nespojive stvari. Zahvaljujući njenu samom, to ipak 2002. kad je ovaj film izašao nije bilo ništa novo.

Međutim, činjenica da je u svom dvorištu snimio nešto što nepogrešivo izgleda kao film Kena Russella pokazuje snagu njegovog rukopisa, čak i onda kada tu više nema ničega.

Otud, ja ovo ne bih posmatrao kao jedno od tužnih zaključnih poglavlja, već kao znak života i odluku da nema predaje do samog kraja.

* * / * * * *