Постови

ELLROY VS LA

James Ellroy je odavno prepoznat od autora dokumentarnih filmova kao potentan sagovornik koji može da bude okosnica celog filma, jer ako nije, verovatno je da će zaseniti sve ostale koji se tu pojave. U tom pogledu, ELLROY VS LA je pre svega značajan kao svež razgovor sa Ellroyem, snimljen 2024. godine. U njemu on pokriva sve ključne tačke svoje životne priče, traumu zbog majčine smrti koju povezuje sa slučajem Black Dahlie, delinkventsko odrastanje, fascinaciju Los Anđelesom iz prošlosti koga više nema i kog novi LA ni približno ne može da zameni. On to sve govori svojim hipnotičkim melodičnom govorom, koji nam je poznat od ranije i nije se izgubio. Sam sadržaj priče je hardkor fanovima najvećim delom ali ne i u celosti poznat. Kao i sam glas. Ono što reditelj Francesco Zippel donosi kao inovaciju jeste da i on prepoznaje tu melodiju Ellroyevog glasa. U vizuelnom pogledu, ovo je talking head documentary oslonjen na verbalnost koju Zinpel pokriva zanimljivom arhivom koja ima u sebi nek...
Постави коментар
Прикажи све

CLIMB UP THE WALL

CLIMB UP THE WALL je jedna od onih obaveznih figura koje su prošli mnogi britanski reditelji šezdesetih a to su varijete filmovi sa nastupima pevačkih ili rokenrol zvezda, da različitim nivoima dramske kohezije. Naravno, Lester je snimio remek-delo, ali većina je zapravo snimila samo fusnote u svojim opusima. CLIMB UP THE WALL je ništa više nego jedna bioskopska produžena epizoda šou programa Jacka Jacksona koji je išao na BBCu u režiji Michaela Winnera. Nema tu nikakve priče, to su poređani skečevi, neki snimljeni, neki bazirani na montažnoj manipulaciji postojećim materijalom, sve u svemu jedan ozbiljan štap i kanap i u najboljem slučaju televizijski ugođaj. Kod Winnera ima tempa, ima intenziteta ali koncept je baš na nivou emisije, i bez nekih zvezda koje su ostale relevantne na duže staze ovo ostaju curio za teške arheologe, kako Winnerovog opusa tako i britanske pop muzike tog vremena.
Постави коментар
Прикажи све

LURKER

Alex Russell je alumnus nekih od najboljih (DAVE) i najhajpovanijih serija (BEAR) kao i nekih koje su dosta slavljene (BEEF) tako da njegov rediteljski debi dolazi sa ozbiljnom reputacijom televizijskog igrača iz ozbiljne rotacije. LURKER je njegova prva dramska režija bilo koje vrste i solo scenario. Reč je o izuzetno zanimljivom trileru o opsesivnim odnosima između slavnih ličnosti i ljudi koji ih okružuju, sa tom razlikom što u odnosu na tipične trilere tog tipa, Russell sagledava dvosmernost tih odnosa i složenost načina na koji se grade. Glavni junak ovog filma je momak koji radi kao prodavac u hipsterskom butiku i igrom slučaja ulazi u ekipu mladog perspektivnog muzičara koji je na putu da stekne slavu recimo weekndovskih razmera i profila. Međutim, posle inicijalnog brzog uspona u hijerarhiji pevačeve družine, on postaje nezadovoljan kada biva potoršen i odbačen i sprema plan kako da se vrati. LURKER je sve vreme postavljen kao triler iako se u njemu dese zapravo možda dve tipič...
Постави коментар
Прикажи све

BREAKING GLASS

Brian Gibson je bio britanski profesionalac koji je režirao najrazličitije stvari ali ono za šta se na kraju naročito specijalizovao bili su muzički filmovi, biografski ili fikcionalni parabiografski radovi o muzičarima. To je bilo komplementarno sa njegovim aktivnim radom u pionirskim danima muzičkog video klipa. BREAKING GLAS je njegov rani bioskopski rad iz Velike Britanije u kom je prikazao uspon mlade art rockerke ili punkerke koja kreće od nekog pub nivoa nastupa i postaje zvezda koja puni hale. Na tom putu postoje razni koraci, borbe, dileme, neuspesi, reakcije na propast ali i kasnije na uspeh i slavu, i tu Gibson manje-više po vlastitom scenariju ide utabanim putem. Ono što je ključ filma i ono zbog čega je na neki način vredniji danas nego kad je izašao jeste u stvari slika Britanije gde su na ulicama još uvek ne samo ljubitelji punka već i skinhedi koji se sa njima obračunavaju i gde je moguće imati gažu u pubu posle nastupa nekog RAC benda, a pored scene naslediti i njihovu...
Постави коментар
Прикажи све

GRACE OF MY HEART

GRACE OF MY HEART je film koji je u vreme izlaska bio jedan od verovatno najvećih komercijalnih promašaja u producentskoj karijeri Martina Scorsesea, u vreme kada je on zaista producirao filmove, a ne samo lepio svoje ime na špicu za određeni honorar. Iza filma je delovalo da će ostati samo soundtrack koji čine originalne pesme sa idejom da isprate epohu u kojoj se ova priča iz muzičke industrije dešava, sa imenima kao što su Elvis Costello, Burt Bachrach ili J. Mascis među autorima. Sam film, na novo gledanje danas, ima iste probleme kao i onda. Allison Anders prosto nije dovoljno vešta kao rediteljka da savlada probleme dinamike jednog dela ovakve ambicije koje obuhvata višegodišnji period i smenjivanje epoha u kulturi. Njena reputacija indie rediteljke je verovatno sugerisala da će ovo sve biti mnogo "ozbiljnije" nego što jeste, i možda je takvih namera i bilo - ali na kraju ovo je jedan staromodan film o autorki pop pesama koja je krenula iz epohe pop grupa i završila u h...
Постави коментар
Прикажи све

YOUNG AT HEART

YOUNG AT HEART iz 1995. godine sam pogledao iz dva razloga. Ovo je bila poslednja uloga Chairmana na ekranu. I režirao ga je stari Cormanov učenik Allan Arkush. U ovom samom televizijskom filmu, Sinatra ima whimsical cameo i igra samog sebe na samom kraju film. A Arkush ne donosi onu energiju i anarhičnost koja je krasila njegove rane radove i druženje sa Joe Danteom već jednu krajnje pitomu, televizijsku melodramu u kojoj Olympia Dukakis igra italijansku udovicu starog kova iz Hobokena. Na soundtracku se čuje Chairmanova pesma, njegova ćerka je producirala, smešteno je u njegov zavičaj, ali realno sem istog naslova kao jedan od njegovih kanonskih filmova, ovo sve nema neke suštinske veze s njim.
Постави коментар
Прикажи све

SHULAMAH

SHULAMAH Aitorea Žoldaskalija je visokoestetizovani parabiografski film o kazahstanskoj rep grupi Shulamah. Ova rags to riches, rise and fall priča svakako nije baš ovako išla u stvarnosti jer je vrlo jednostavna i u kalupu je takvih priča, ali Shulamah kao grupa postoji i njihova muzika se koristi u filmu, pa je logično naslutiti da je njima ovaj narativ u redu. Glavni junaci su tri druga iz malog kazahstanskog zagađenog odvratnog industrijskog mesta koji snimaju demo i odlaze u Almati. Taman kada deluje da su im sve lađe potonule, pod svoje ih uzima moćni, uspešni i bogati producent i od njih pravi boys band, koji je izgubio sirovost ali je dobio slavu. Ipak, slava nije rešenje za sva pitanja, kao što ona nije bila ni jedini razlog što su krenuli da se bave muzikom... Iako je moje poznavanje ruskog krajnje skromno a i ovde ga govore Kazasi, SHULAMAH je toliko vizuelno snažan film da moraju da ga pogledaju svi oni koje bilo šta od ovih elemenata zanima. Da bleneš u ekran kao tele u ša...
Постави коментар
Прикажи све