TOMMY

Reprizirao sam TOMMY Kena Russella, ekranizaciju čuvene rok opere grupe The Who. Da u filmu nema poznatih ličnosti za koje znamo da su danas stare ili da više nisu žive, ovaj film ima svežinu kao da je izašao jutros. Russell je veliki reditelj i jedan od onih koji se mogu reprizirati bezbroj puta.

TOMMY sam prvi put gledao kao dete i bio sam impresioniran. Drugi put sam ga gledao kasnije i bio mi je opet impresivan ali mi muzika nije prijala. Sada, prosto nije mi muzika postala prijatnija i zanimljivija ali mi je nekako manje važna.

Iznova sam impresioniran stilskom iščišćenošću filma koji je sav dat u muzičkim numerama, bez varanja, bez dijaloških scena, sa dramom koja se ispoljava bez kusura, isključivo kroz pesmu, kroz hiperestetizovane klipova koji idu iz teme u teme ali i dalje imamo celovitost filma, imamo ideju koja je monumentalna, i izuzetne izvedbe raznih ljudi, naročito onih koji se javljaju kroz ceo film, kao Ann Margaret u ulozi karijere i Olivera Reeda koji je takođe pružio nešto vrlo posebno. Glumačka karijera Rogera Daltreya me nije činila srećnim, ali kada vidite ovaj film shvatite zašto su reditelji verovali u njega.

Višeslojnost priče ispraćena je stilskom kompleksnošću, znakovitošću elemenata u kadru koji su na nivou složenosti neke sofisticirane pozorišne predstave. Propulzivnost i kinetičnost dešavanja su takođe na najvišem mogućem nivou - snimala su čak tri različita čoveka a ponovo je celovitost očuvana.

Lesterovi filmovi za Beatlese su nešto posebno i imali su sinergiju dve umetnosti, njihove i Lesterove. U slučaju The Who - govorim iz pozicije nekoga ko nije fan benda - imamo posla sa filmskim remek-delom koje čini karijeru benda i ne možemo taj film izdvojiti iz ukupne mase njihovog inače izvanredno istorijski važnog opusa. Malo koji bend je dobio ovakav film koji u spoju sa muzikom praktično postaje gesamtkunstwerk.

* * * * / * * * *

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

LOVE TO LOVE YOU, DONNA SUMMER

Roger Ross Williams i Brooklyn Sudano snimili su vrlo upečatljiv dokumentarni film o Donni Summer za HBO pod naslovom LOVE TO LOVE YOU, DONNA SUMMER iskoristivši pristup do sada neviđenoj arhivi i gradeći vizuelni aspekt filma isključivo na bazi tog materijala. Naime, pored svih mogućih arhivskih materijala koji postoje o Donni Summer a nastali su u sklopu njenog zvezdanog uspona i karijere, ona je kupila kameru relativno rano u svom životu i jako puno se snimala sa porodicom i prijateljima, tako da je i puno tog materijala našlo svoje mesto u filmu. LOVE TO LOVE YOU, DONNA SUMMER u zvučnoj slici ima naravno njenu muziku, ali i ispovesti kako njene tako i njene porodice i važnih ličnosti iz njenog života. Njen naizgled gladak put kroz svet muzike podstaknut uspehom u vreme disko groznice, zapravo je mnogo komplikovaniji, kreće iz Bostona - grada negostoljubivog za crnce, preko Nemačke gde nastupa u lokalnoj postavci KOSE, potom peva šlagera i upoznaje Giorgio Morodera, i potom preko Ne
Прикажи све

MONSTER ISLAND

MONSTER ISLAND je televizijski film koji je proizveo MTV kao jednu istovremenu parodiju svog programa i parodiju monster movieja, naročito onih koje proizvodi SyFy Channel i pokušava da neke goofy premise sa lošim efektima izvede kao savremene priče. Nevolja je u tome što su filmovi SyFy produkcije već sami po sebi parodični prema žanru i prema samima sebi jer su autori svesni da rade u trashy uslovima ali malo koji uspeva da od toga napravi kapital. S druge strane, Jack Perez ovde ima zanimljivu glumačku podelu na pojedinim mestima i što je još važnije nije pritisnut da pruži određeni kvantitet monster akcije jer ovo nije isključivo SyFy lookalike, no tu slobodu ne koristi naročito dobro, mada opet ne možemo za njega reći ni da je skroz besprizoran i da nema ideju šta bi tu mogla da bude priča. Perez se u scenariju poigrava stereotipima, ali u malo likova uspeva da ih prevaziđe, a ključne situacije imaju baš neki od ukalupljenijih likova. Otud MONSTER ISLAND nije ono što je trebalo da
Прикажи све

I'M STILL HERE

I'M STILL HERE Caseya Afflecka je zanimljiv mockumentary sa elementima performansa u kom Joaquin Phoenix igra samog sebe u fazi egzistencijalne krize kada bi da napusti glumu i postane reper. Kako bi snimio ovaj film, Phoenix je imao nekoliko javnih nastupa u kojima je plasirao tu ideju tako da kad je film izašao bilo je dilema da li je ovo dokument ili fikcija. Međutim, ovo je jako dobro izvedena fikcija u kojoj Joaquin Phoenix bespoštedno igra i kao ko-scenarista sa Affleckom tumači sebe, prikazujući se kao pretenciozna karikatura koja ne zna više šta će sa sobom i želi da pobegne od površnosti statusa filmske zvezda a onda postepeno postaje sve estradniji i tablodiniji. E sad, ima u svemu tome onoga kako znamo Joaquina i inače, pre ove intervencije, i ako je nekome - kao recimo meni - bio dosta odbojan inače, sada se za to nalazi još jača potvrda i samim tim jači utisak "istinitosti". Međutim, činjenica da je Joaquin uspeo da igrajući dekonstruisanu verziju sebe stvori
Прикажи све