FREE TO ROCK

Televizijski dokumentarac FREE TO ROCK u režiji Jima Browna, višestrukog kandidata za Emmy, stoji kao jedan izuzetno uspešan, informativan i bogato realizovan primer konvencionalnog pristupa tema, u ovom slučaju položaja rokenrola u SSSRu, kako američkog tako i onog koji je nastajao tamo.

U slučaju ovog dokumentarca treba imati na umu da je nastao uz podršku američkih državnih agencija i da stavovi koje iznose korespondiraju sa njihovim agendama. Čisto da bi se izbeglo nerviranje. U smislu da komunizam i sovjetski sistem nisu doživljeni kao nešto dobro i održivo...

Ako imamo to u vidu, nema nikakve sumnje da ovaj film ne krije da je rokenrol bio suštinski subverzivan i da je preko stanica kao što je Radio Slobodna Evropa namerno plasiran iza Gvozdene zavese, odnosno da je postojala svest i namera u plasiranju rokenrola na istok. Film naravno ne kaže da su Amerikanci za te potrebe izmislili rokenrol ali ne spori da ga je establišment namerno koristio. U tom pogledu film otvoreno čak i kaže da je rokenrol kao nosilac ideologije poslužio da potkopa Sovjete.

Uporedo sa tim, prikazana je još zanimljivija stvar a to su autohtoni sovjetski bendovi, zatim one koje je formirala država tzv. Vokalno-instrumentalni ansambli i konačno cela bootleg scena koja je uključivala i piratske ploče rezane na rendgenskim snimcima.

Film je urađen bogato u pogledu arhive. Ima zaista sjajnih snimaka, suptilnih rekonstrukcija, ekskluziva kao što su svirka Beach Boysi u Čehoslovačkoj i čitav niz drugih stvari.

Kao neko ko je fasciniran Dean Reedom i temom rokenrola iza Gvozdene zavese mogu reći da ovaj film u svojih sat vremena trajanja obuhvata sve najznačajnije punktove u ovom istorijatu. Da li je moglo da se obuhvati još nešto. Svakako? Ali u osnovnim crtama to je ta priča.

Stoga FREE TO ROCK, uprkos svojoj funkciji i vrlo jasnim komemorativnim namerama, dosta precizno sažima i prezentira priču za koju se odlučio.