SAV TAJ PANK

Slobodan Simojlović je jedan od najinteresantnijih srpskih dokumentarista protekle decenije. Bavio se raznim temama ali se naročito specijalizovao za temu rokenrola i saradnju sa RTSom. U tom pogledu, moguće je da televizijski okvir rada u izvesnom pogledu limitira njegovu borbenost i probitačnost na festivalima, no na kraju krajeva, to nije ni važno. 

O ozbiljnosti Simojlovića kao dokumentariste najbolje govori četvoročasovni monolit UPORNO DOZIVANJE ANĐELA u kom je pokazao izuzetnu autorsku i intelektualnu zrelost uspevši da iskaže karijeru Riblje čorbe od početka do sadašnjosti, a to je veoma komplikovano. Ima bendova koji su imali uspone i onih koji su imali padove, bilo je bendova koji su posle nekog uspeha pokazali ružno lice, ima bendova koje su ljudi voleli a onda voleli da h mrze. I onda postoji Riblja čorba, bend koji je doživeo apsolutno sve što jedan bend može da doživi, u kom se cela istorija svih mogućih događaja u bendu desila, kao katalog svega što jednu grupu ljudi može da zadesi. I onda se na to doda istorija.

Sve u svemu, gledajući UPORNO DOZIVANJE ANĐELA signaliziralo mi je da je Simojlović ozbiljna glava. SAV TAJ PANK to potvrđuje.

U sat i po vremena, u formi nečega što je bez ikakve sumnje film i može se pogledati i na velikom ekranu, iako sam ga ja gledao na televiziji, odnosno aplikaciji RTS Planeta, Simojlović uspeva da sumira pank kao fenomen, prateći Rijeku, Ljubljanu, Novi Sad i Beograd i pametno se fokusirajući na pank kao životni stil, supkulturu mladih, pa tek onda rokenrol scenu. I u tome zapravo uspeva da ovlaš mapira i istoriju rokenrola.

Od otvaranja sa Dragišom Blanušom, policijskim inspektorom zaduženim za pankere, pa sve do završnice koji sumira odličan arhivski materijal (i ekskluzivan i bogat) preko relevantnih sagovornika, nekih koji su i danas zvezde i nekih koji su zaboravljeni "heroji ulice", Simojlović uspeva da izvuče suštinu, i onoga kako je ovaj "grad bacao svetlo daleko" ali i jedne banalnosti koja prati neka značajna gibanja.

A pank kod nas jeste bio ne samo značajan fenomen već je doveo i do bitnih muzičkih dometa, i do bitnog traga u kulturi i generalno trajnih vrednosti čime naši pankeri stoje ipak kao nešto mnogo više od kurioziteta supkulturnih imitatora iza Gvozdene zavese ili u socijalizmu generalno jer ova zemlja ipak nije ni bila deo "lagera".

Sagovornici su relevatni, šarmantni i njihov govor je u funkciji, arhiva je izvanredna a što je najzanimljivije, tema je potrošena u drugim filmovima a ovde je opet iznova učinjena relevantnom, i opravdana je još jedna kustoska šetnja kroz eksponate o kojima smo mislili da znamo sve.

* * * 1/2 / * * * *

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

LOVE TO LOVE YOU, DONNA SUMMER

Roger Ross Williams i Brooklyn Sudano snimili su vrlo upečatljiv dokumentarni film o Donni Summer za HBO pod naslovom LOVE TO LOVE YOU, DONNA SUMMER iskoristivši pristup do sada neviđenoj arhivi i gradeći vizuelni aspekt filma isključivo na bazi tog materijala. Naime, pored svih mogućih arhivskih materijala koji postoje o Donni Summer a nastali su u sklopu njenog zvezdanog uspona i karijere, ona je kupila kameru relativno rano u svom životu i jako puno se snimala sa porodicom i prijateljima, tako da je i puno tog materijala našlo svoje mesto u filmu. LOVE TO LOVE YOU, DONNA SUMMER u zvučnoj slici ima naravno njenu muziku, ali i ispovesti kako njene tako i njene porodice i važnih ličnosti iz njenog života. Njen naizgled gladak put kroz svet muzike podstaknut uspehom u vreme disko groznice, zapravo je mnogo komplikovaniji, kreće iz Bostona - grada negostoljubivog za crnce, preko Nemačke gde nastupa u lokalnoj postavci KOSE, potom peva šlagera i upoznaje Giorgio Morodera, i potom preko Ne
Прикажи све

MONSTER ISLAND

MONSTER ISLAND je televizijski film koji je proizveo MTV kao jednu istovremenu parodiju svog programa i parodiju monster movieja, naročito onih koje proizvodi SyFy Channel i pokušava da neke goofy premise sa lošim efektima izvede kao savremene priče. Nevolja je u tome što su filmovi SyFy produkcije već sami po sebi parodični prema žanru i prema samima sebi jer su autori svesni da rade u trashy uslovima ali malo koji uspeva da od toga napravi kapital. S druge strane, Jack Perez ovde ima zanimljivu glumačku podelu na pojedinim mestima i što je još važnije nije pritisnut da pruži određeni kvantitet monster akcije jer ovo nije isključivo SyFy lookalike, no tu slobodu ne koristi naročito dobro, mada opet ne možemo za njega reći ni da je skroz besprizoran i da nema ideju šta bi tu mogla da bude priča. Perez se u scenariju poigrava stereotipima, ali u malo likova uspeva da ih prevaziđe, a ključne situacije imaju baš neki od ukalupljenijih likova. Otud MONSTER ISLAND nije ono što je trebalo da
Прикажи све

I'M STILL HERE

I'M STILL HERE Caseya Afflecka je zanimljiv mockumentary sa elementima performansa u kom Joaquin Phoenix igra samog sebe u fazi egzistencijalne krize kada bi da napusti glumu i postane reper. Kako bi snimio ovaj film, Phoenix je imao nekoliko javnih nastupa u kojima je plasirao tu ideju tako da kad je film izašao bilo je dilema da li je ovo dokument ili fikcija. Međutim, ovo je jako dobro izvedena fikcija u kojoj Joaquin Phoenix bespoštedno igra i kao ko-scenarista sa Affleckom tumači sebe, prikazujući se kao pretenciozna karikatura koja ne zna više šta će sa sobom i želi da pobegne od površnosti statusa filmske zvezda a onda postepeno postaje sve estradniji i tablodiniji. E sad, ima u svemu tome onoga kako znamo Joaquina i inače, pre ove intervencije, i ako je nekome - kao recimo meni - bio dosta odbojan inače, sada se za to nalazi još jača potvrda i samim tim jači utisak "istinitosti". Međutim, činjenica da je Joaquin uspeo da igrajući dekonstruisanu verziju sebe stvori
Прикажи све